Интеграциони процеси Западног Балкана: Двадесет година преговора и реалност 2024. године

Пред двадесет година, на самиту у Солуну 2003. године, земљама Западног Балкана обећана је европска перспектива. Та обећање довело је до низа политичких, правних и институционалних реформи широм региона, мада је напредак од земље до земље значајно варирао. Crna Gora — с обзиром на своју величину, политичку вољу и стратешко позиционирање — остала је лидер међу кандидатима у погледу броја отворених поглавља, иако су озбиљне препреке опстале.

Историјски контекст: Од Солунске агенде до данас

Солунска агенда из 2003. представљала је прекретницу у политици проширења ЕУ. Умјесто условног обећања, дата је јасна европска перспектива — уз услов спровођења конкретних реформи. Crna Gora је кандидатски статус добила 2010. године, а преговори о приступању формално су отворени 2012. До краја 2024, Podgorica је отворила 33 од 35 поглавља и привремено затворила 3, остајући на врху листе кандидатских земаља по броју активних преговарачких поглавља.

Процес је, међутим, далеко сложенији него što га бројке представљају. Свако поглавље носи детаљне захтјеве, мјерила која морају бити испуњена прије него što се поглавље може закључити, и праћење имплементације постигнутог напретка. Управо овдје лежи кључна тензија: Crna Gora усваја законе брзим темпом, али имплементација и даље касни.

„Велики број отворених поглавља не значи аутоматски брз пут до чланства. Кључна питања владавине права, независности судства и антикорупцијских мјера остају дјелимично ријешена." — Извјештај Европске комисије о напретку Crne Gore, 2024.

Поглавља 23 и 24: Темељни камен реформи

Поглавља 23 (Правосуђе и темељна права) и 24 (Правда, слобода и безбједност) имају посебан статус у преговорима. Отворена су у почетку процеса и затворају се на самом крају, а напредак у оквиру ова два поглавља дефинише динамику цјелокупног процеса. Crna Gora је у оба поглавља постигла мјерљив, али неравномјеран напредак.

У домену правосуђа, ЕУ посебно прати независност Врховног суда и Уставног суда, транспарентност именовања судија и тужилаца, те ефикасност суђења у предметима организованог криминала и корупције. Годишњи извјештаји ЕК биљеже систематске проблеме у свим овим областима, мада уз признање да је институционални оквир успостављен и да законодавна инфраструктура у великој мјери постоји.

Компаративна позиција: Crna Gora vs. остали кандидати

Међу земљама Западног Балкана, Crna Gora и Србија имају најдужи стаж у преговорима, али с различитим брзинама и динамиком. Осталим земљама — Босни и Херцеговини, Сјеверној Македонији, Албанији и Косову — тек предстоји отварање поглавља. Задржавање Crne Gore на тренутном стадијуму упозоравајући је сигнал за читав регион.

• Crna Gora: 33 отворена поглавља, 3 привремено затворена (2012–2024)
• Србија: 22 отворена поглавља, 2 привремено затворена
• Сјеверна Македонија: Преговори отворени 2022. — 4 поглавља у фази скрининга
• Албанија: Преговори отворени 2022. — у раним фазама скрининга
• БиХ: Кандидатски статус 2022, преговори нису формално отворени

Унутрашња политичка динамика и реформски капацитет

Политичка нестабилност у Podgorici — четири владе за четири године (2020–2024) — имала је директан утицај на реформски темпо. Промјене у владајућим коалицијама умањивале су континуитет реформских процеса и стварале неизвјесност у везаним прилагођавањима ЕУ закона. Без обзира на то, преговарачки тим Crne Gore одржао је институционалну меморију и техничку компетенцу током цијелог периода.

Антикорупцијска агенција, Тужилаштво за организовани криминал (СПОЦ), Агенција за националну безбједност и Врховни суд прошли су значајне институционалне промјене, уз мјешовите резултате у пракси. Неколико高профилних случајева резултирало је правноснажним пресудама, ali упитност систематског опхођења са корупцијом остаје централна примједба ЕК.

Медијска слобода: Осјетљиво питање

Sloboda medija остала је значајна тачка конкурентности у годишњим извјештајима ЕК. Crna Gora је на Индексу слободе штампе Репортера без граница у 2024. рангирана на 36. мјесту, što представља побољшање у односу на претходне године, ali и даље указује на системске слабости у медијском власништву, уређивачкој независности и заштити новинара.

Перспективе за период 2025–2030.

Агенда раста коју је Европска комисија представила 2023. године нуди конкретан стимулус за реформе — приступ јединственом тржишту ЕУ умјесто чекања на пуно чланство. За Crnu Goru, ово представља значајну прилику, под условом да се наставе конкретне реформе у владавини права и економском управљању.

Тренутна процјена редакције Urdar сугерише да је реалистичан временски оквир за завршетак преговора и пуно чланство Crne Gore негдје у периоду 2028–2032, али са значајном неизвјесношћу у оба правца. Политичка воља на нивоу Брисела и унутрашња кохезија коалиционих влада у Podgorici биће одлучујући фактори.

Двадесет година после Солуна, европска перспектива Западног Балкана остаје отворена, ali реализована само дјелимично. Crna Gora, упркос свим изазовима, и даље остаје земља са најреалнијим кратко-рочним изгледима за пуно чланство у ЕУ.