Реформа јавне управе: Нови законски оквир и изазови имплементације у Crnoj Gori
Влада је усвојила амбициозан план реформе државне управе. Анализирамо законска рјешења, кадровске капацитете и реалне рокове спровођења — колико је ова реформа суштинска, а колико формална?
Влада Crne Gore усвојила је нови реформски пакет за јавну управу у јесенском засједању 2024. Фото: Redakcija Urdar
Реформа јавне управе представља један од кључних услова за напредак у приступним преговорима са ЕУ. Crna Gora је у новембру 2024. усвојила ревидирани Закон о државним службеницима, нова правила о платним разредима и документ стратегије реформе јавне управе за период 2024–2028. Аналитичари поздрављају амбициозност документа, али постављају питање реалних капацитета за спровођење.
Шта доноси нови закон?
Централна новина је увођење компетентног, мериторног приступа запошљавању у државним органима. Нови закон предвиђа обавезне конкурсе за свако радно мјесто, независне комисије за оцјењивање кандидата, стандардизоване тестове знања и лимитирање дискреционих именовања. Ово директно циља проблем политичких именовања, које је ЕК препознала као системски дефект у свим претходним годишњим извјештајима.
Поред тога, нови платни разреди уводе транспарентну скалу зарада с јасно дефинисаним критеријумима напредовања — вриједношћу рада, оствареним резултатима и стеченим компетенцама. Досадашњи систем критикован је за непредвидивост и велике разлике у платама унутар истих категорија.
„Законски оквир је сада у великој мјери усклађен са европском добром праксом. Питање остаје да ли ће политичка воља бити довољна за доследну имплементацију." — Стручна процена регионалне консултантске мреже SIGMA
Ризици и отворена питања
Упркос позитивним оцјенама законских рјешења, постоје структурни ризици. Прво, капацитети Агенције за државну управу — тијела одговорног за примјену закона — су ограничени. Агенција тренутно нема довољно службеника да спроводи конкурсне процедуре за сва министарства у предвиђеном темпу.
Друго, закон не адресира адекватно питање постојећих „по-игуменства" — радних мјеста попуњених по политичком кључу прије ступања закона на снагу. Транзиционе одредбе остављају ову категорију суштински неразријешеном, što ће бити извор политичких тензија у имплементацији.
Контекст: ЕУ захтјеви и историјат реформи
Crna Gora је реформу јавне управе покушала спровести у неколико наврата: стратегије из 2011, 2016. и 2021. постигле су дјеломичне резултате, а неке мјере нису никада спроведене. Актуелна стратегија 2024–2028 је четврти покушај у тринаест година, što сâмо по себи говори о систематским препрекама.
Са становишта преговора, поглавље 32 (Финансијска контрола) и поглавље 23 (Правосуђе и темељна права) директно зависе од квалитета јавне управе. ЕК je у извјештају за 2024. оцијенила да је Crna Gora остварила „умјерен напредак", ali са напоменом да реформа тек треба да поднесе практичне плодове.
Закључак: Формално vs. суштинско
Усвајање новог законодавног пакета представља значајан формални напредак. Закон је технички квалитетан, усклађен са европским стандардима и одражава конкретне препоруке ЕК. Међутим, Crna Gora има дугу историју усвајања квалитетних закона са слабом имплементацијом. Стварни тест реформе јавне управе биће видљив тек кроз резултате: колико постигнутих конкурса, колико смањених политичких именовања, колико унапређених службеника на основу перформанси, а не веза.
