Туристичка сезона 2024. донијела је Crnoj Gori бројке какве раније нису забиљежене. Према подацима Монстата, у периоду јануар–септембар 2024. Crna Gora је примила 2,94 милиона туриста са укупно 14,6 милиона ноћења — раст од 11,3% у броју долазака и 8,7% у ноћењима у поређењу са истим периодом 2023. године. Ови бројеви надмашују и оптимистичне прогнозе Министарства туризма с почетка године, које су предвиђале раст од 7–9%.

Ипак, иза рекордних агрегатних показатеља крију се структурне неравнотеже и питања на која прецизни одговори нису јасни ни у самим државним агенцијама. Покушавамо да их систематски разложимо.

Географска концентрација: Ризик моноструктуре

Сви подаци указују на изразиту концентрацију туристичких токова дуж Приморског региона — Бар, Будва, Тиват и Херцег Нови бележе заједно преко 78% свих ноћења. Будва са општином и даље апсорбује 34% укупних туристичких ноћења. Ова концентрација ствара структурне ризике на неколико нивоа.

„Масовни туризам концентрисан на неколико општина ствара инфраструктурне притиске — водоснабдијевање, одвоз отпада, саобраћај — који далеко превазилазе капацитете локалних самоуправа. Без редистрибуције, раст бројки постаје терет, а не прилика." — Проф. Никола Милановић, Универзитет Подгорица

Поредбено: планинска и централна Crna Gora — Колашин, Жабљак, Пљевља, Бијело Поље — биљежи укупно мање од 6% годишњих ноћења. Потенцијал планинског туризма, посебно зимске понуде, остаје системски неискоришћен упркос значајним улагањима у Ski Resort Kolašin 1450 у претходном периоду.

Структура тржишта: Које националности долазе и зашто је то важно

Доминантна тржишта по броју ноћења у 2024. су: Србија (22,1%), Русија (14,8%), Њемачка (9,3%), Пољска (7,1%), Уједињено Краљевство (6,4%), Украјина (5,2%) и БиХ (4,9%). Остала тржишта учествују са 30,2%.

Висок удио руских туриста (са трендом раста услијед измјештених путовања из западних дестинација) представља геополитички ризик — у случају нових санкционих режима или промјена у политичком контексту, губитак овог тржишта би подразумијевао кризу капацитета у кратком року. Диверзификација тржишта у смјеру западноевропских и азијских туриста прихода је стратешки приоритет, али напредак остаје спор.

Цијене, прихodi и питање вриједности

Просјечна потрошња по туристу у Crnoj Gori износи 68 евра дневно, у поређењу са 112 евра у Хрватској и 147 евра у Грчкој. Jeftinija дестинација значи и нижи приход по јединици капацитета и притиска на животну средину — посебно забрињавајуће у контексту заштићених подручја попут Националног парка „Скадарско језеро".

Укупни приходи туристичког сектора у 2024. процјењују се на 1,17 милијарди евра, или приближно 22% БДП-а — но ова бројка укључује скривени рад и формалну евазију која је, по процјени Пореске управе, значајна нарочито у приватном смјештају.

Одрживост: Три критична изазова

  • Водоснабдијевање и канализациja: Будва и Тиват биљеже мјесечна прекорачења потрошње водоснабдијевачке мреже у јулу и августу, са нередовним прекидима испоруке у унутрашњим дjeловима туристичких насеља.
  • Управљање отпадом: Приобаље биљежи 380% повећање продукције чврстог отпада у сезони у поређењу са ванморским периодом, уз недовољне капацитете депонија.
  • Саобраћајна инфраструктура: Магистрала Бар–Будва–Херцег Нови у сезони достиже 140–160% пројектованог капацитета, са јасним безбједносним ризицима.

Политичке импликације

Туристички сектор је у политичким дебатама углавном третиран сукцесивно — свака влада представља раст бројки као своје достигнуће, без системске стратегије диверзификације и управљања оптерећењем дестинације. Националну стратегију туристичког развоја за период до 2025, коју је усвојила претходна Влада, тренутна Влада Crne Gore није формално ревидирала нити замијенила новим документом.

Паралелно, дискусија о уређењу Приобаља—конкретно о Стратешком плану Велике Плаже у Улцињу и Луштица Беј развојном пројекту — одвија се уз мало транспарентне јавне дебате, упркос директним еколошким и просторним посљедицама.

Закључак: Рекорд без стратегије

Рекордни бројеви туристичке сезоне 2024. документоваan налаз. Ипак, сам број туриста без дубље квалитативне анализе структуре, географског размјештаја, тржишне диверзификације и еколошких прагова постаје мишљена величина политичке маркетиншке комуникације, а не ваљан показатељ развоја. Стратешки одговор на питање каквог туризма желимо у наредних десет година остаје отворен.