Енергетска транзиција Crne Gore: Путеви и препреке до 2035. године

Crna Gora је мала земља с великим енергетским потенцијалом. Рјечне долине Таре, Пиве, Зете и Лима погодне су за хидроенергетске пројекте; Приморје и сјеверни зараван пружају изузетне услове за соларну и вјетарну енергију. Ипак, потенцијал и реализација нису исто — а управо у том јазу налазе се кључни изазови енергетске транзиције Crne Gore.

Тренутна структура производње енергије

Prema подацима Регулаторне агенције за енергетику Crne Gore, у 2024. години структура производне способности изгледала је овако: хидроенергија чини 47,8% инсталисаних капацитета, термоенергија на угаљ (ТЕ Плjevlja) 31,2%, вјетарна енергија (Кошиnо) 8,4%, соларна 6,1%, а остало 6,5%. Укупни инсталисани капацитети износе нешто преко 1.100 МW, što Crnu Goru уводи у категорију нето-извозника електричне енергије у годинама с добрим хидролошким условима.

Термоенергана Плjevlja (Pljevlja) представља стратешко питање: генерише готово трећину производних капацитета, али је истовремено највећи загађивач ваздуха у земљи и директно је у сукобу са ЕУ Директивом о великим постројењима за сагоријевање (LCPD). ЕУ је јасно ставила до знања да затварање или темељна реконструкција ТЕ Пљевља представља услов за напредак у преговарачком поглављу 27 (Животна средина и климатске промјене).

Обновљиви извори: Постојећи пројекти и pipeline

Вјетарни парк „Кошино" близу Никшића, с инсталисаном снагом 46,5 МW, тренутно је највећи пројекат вјетарне енергије. У развоју су и пројекти „Брштаник" (72 МW) и „Гвозд" (54 МW). У соларном сектору, неколико пројеката у зони Приморja, укупне снаге преко 200 МW, у различитим је фазама дозвољавања.

Хидроенергетски, највећи нереализовани потенцијал је на Морачи — неколико брана које би додале 230-280 МW капацитета — али ови пројекти суочавају се са еколошким приговорима и нерасписаним тендерима. Хидроелектрана „Кокоти" на Зети (35 МW) у изградњи je и очекује пуштање у рад крајем 2025.

Инвестициони захтjеви: Бројке и извори

Студија Енергетске заједнице из 2023. процjенила је да ће Crna Gora морати инвестирати між 1,6 и 2,1 милијарде евра у енергетски сектор до 2035, ако жели испунити обавезе из Националног плана у области енергетике и климе (НЕCP) и Зеленог договора. Највећи дио ових инвестиција тиче се: изградње нових обновљивих капацитета (620-850 млн €), надоградње преносне и дистрибутивне мреже (280-340 млн €), енергетске ефикасности у зградарству (310-420 млн €) и рекултивације терена ТЕ Пљевља (80-110 млн €).

„Без темељне модернизације преносне мреже, нови обновљиви капацитети неће моћи бити ефикасно укључени у систем — инвестиција у мрежу је услов за сваку другу инвестицију." — Процjена EBRD-a за Crnu Goru, 2024.

Регулаторни оквир и препреке

Закон о енергетици Crne Gore из 2022. усклађен је са трећим енергетским пакетом ЕУ, ali имплементација посустаје у неколико кључних тачака: тenderski процедуре за обновљиве изворе трају предуго, прикључни услови за мале произвођаче нису стандардизовани, а административне препреке за грађевинске дозволе за соларне и вjeтарне пројекте остају значајне.

Регулаторна агенција функционише с ограниченим кадровским капацитетима и финансијским ресурсима за надзор све сложенијег енергетског тржишта. Дигитализација мреже и увођење паметних мjерача (smart meters) за привредне потрошаче, обавезна до краја 2025. по плану, касни за вишe od годину дана.

Сценарио до 2035: Оптимистички и реалистички

Оптимистички сценарио подразумijeva затварање ТЕ Пљевља до 2029, изградњу новог соларног и вjетарног парка до краја 2026, потпуно пуштање у рад ХЕ Кокоти до краја 2025. и мoдернизацију преносне мреже до 2030. У том случају Crna Gora би до 2035. имала преко 80% обновљиве енергије у миксу и постала нето-извозник чисте енергије.

Реалистички сценарио — узимајући у обзир историјат кашњења и инвестициону неизвjесност — предвиђа ТЕ Пљевља у оперативном режиму до 2032, постепено повећање удјела обновљивих на 65-70% до 2035, и значајно кашњење у имплементацији енергетске ефикасности. У том сценарию Crna Gora не испуњава своје НЕCP обавезе, što може утjecati на динамику преговора у поглављу 27.

Закључак

Enерgetska транзиција Crne Gore је реалистичан циљ, али не и неизбjежан исход. Природни ресурси, ЕУ финансијска подршка и постојећи законодавни оквир дају солидну основу. Кључна питања — политичка воља за затварање ТЕ Пљевља и бржи административни процеси за обновљиве пројекте — одређиваt ће да ли ће Crna Gora достићи свој енергетски потенцијал у зацртаном временском оквиру.