Глобалне тензије и фактори ризика у 2025. години: Шта очекивати

Свијет ријетко улази у нову годину без значајних неизвјесности, али 2025. носи необично велики број отворених питања. Наставак ратних сукоба, успорени глобални раст, дезинформациони притисак и климатске промјене формирају сложену матрицу ризика за коју аналитичари из различитих домена имају понекад дијаметрално супротне процјене. Ово је наш преглед пет кључних тачака ризика и њиховог потенцијалног одраза на Западни Балкан.

1. Украјинско-руски сукоб: Замрзавање или ескалација?

Трећа година руске инвазије на Украјину отвара два сценарија: потенцијалне преговоре о примирју — убрзане новим геополитичким поравнањима у Вашингтону — или ескалацију фронтовских борби прије хипотетичких дипломатских разговора. Ниједан сценарио није извјестан, а оба носе значајне посљедице за европску безбједносну архитектуру.

За Западни Балкан, кључни утицај долази кроз енергетске тржишне механизме: цијене гаса, диверзификацију снабдијевања и продужење или укидање транзитних уговора. Crna Gora, иако нема директну енергетску зависност од Русије, осјећа посљедице кроз регионалне ланце снабдијевања и туристичке токове руских и украјинских посjetilaca.

2. Блискоисточна нестабилност и миграциони притисак

Продужена нестабилност на Блиском истоку директно утиче на миграционе токове кроз Медитеран и Балканску руту. Crna Gora, као земља транзита и — у растућој мјери — одредишта, суочава се са структурним изазовом: капацитети прихватног система нису прилагођени могућим скоковима у приливу миграната.

Министарство унутрашњих послова бројеве за 2024. описује као управљиве, ali стручна заједница упозорава да блага зима и нова жаришта сукоба у Африци и Азији могу 2025. донијети значајно повећање притиска на границу с Босном и Херцеговином.

3. Геополитичка фрагментација глобалне трговине

Тренд регионализације глобалних ланаца снабдијевања, убрзан пандемијом и ратом у Украјини, у 2025. добија нове моторе: нове царинске режиме у САД, Кини и ЕУ, а потенцијално и нови талас протекционизма. За мале отворене економије попут Crne Gore, ово значи скупље увозне инпуте и нову нестабилност у тржишним цијенама.

4. Вјештачка интелигенција и дезинформациони екосистем

Убрзани развој ВИ алата за генерисање садржаја ствара нове ризике за информациони простор. На Западном Балкану, гдје је медијска писменост испод европског просјека, а регулаторни оквир заостаје за технолошким развојем, 2025. ће донијети нове изазове у разликовању поузданих информација од синтетичких.

Crna Gora тренутно не располаже специјализованим тијелом за сузбијање дезинформација на нивоу националне безбједности, иако је ова тема прeпозната у актуелном НАП-у за борбу против корупције и дезинформисања.

5. Климатске промјене: Директни ризици за Crnu Goru

Климатски ризик за Crnu Goru није хипотетички. Љето 2024. обиљежено је рекордним температурама, пожарима на Приморју и значајним штетама у пољопривреди. ИПКЦ сценарији за Медитеран до 2035. предвиђају продужење летних суша, интензивније кише у јесен и повлачење снијега на већим висинама.

Директне посљедице: туристичка сезона под притиском екстремних врућина, ризик за водоснабдијевање приобалних општина и повећани захтјеви за ванредним буџетским расходима за хитне интервенције.

„Ниједан од ових ризика сам по себи није непремостив. Проблем је синергија — када се неколико негативних фактора поклопи у исто вријеме." — Анализа Института за стратешке студије, новембар 2024.

Перспектива Crne Gore: Балансирање ризика

Crna Gora се у 2025. налази у деликатној позицији: довољно мала да глобалне потресе осјети брже него велике економије, ali и довољно флексибилна да se прилагоди ако институционални одговор буде брз и координиран. Кључно ће бити одржавање фискалне стабилности, наставак реформи у оквиру ЕУ преговора и активна улога у регионалним иницијативама за управљање кризама.

Redakcija Urdar ће пратити развој свих пет кризних тачака кроз серију аналитичких прегледа у наредним мјесецима, с посебним нагласком на конкретним посљедицама по грађане Crne Gore.