Поглавље 23 — које обухвата независност судства, темељна права и борбу против корупције — од тренутка отварања у децембру 2013. постало је симбол најдубљих противрjечности у процесу приступања Crne Gore Европској унији. Европска комисија у Извјештају о напретку за 2024. годину оцjењује да Crna Gora биљежи "умјерен напредак" у судским реформама, уз напомену да реализација кључних законских промjena касни у односу на Акциони план.

Анализа не само показатеља из извјештаја ЕК него и праксе у вођењу предмета и функционисања правосудних савjета указује на структурно питање: реформа je видљива у законодавству, али недовољно и у институционалној пракси.

Судски савjет и питање стварне независности

Судски савjет Crne Gore, надлежан за избор, напредовање и разрешење судија, доживио је значајне измjене у конституисању у периоду 2021–2023. Намjера законодавца је да се смањи политички утицај на именовања. Ипак, аналитичари Центра за демократску транзицију (ЦДТ) указују да се у пракси именовање eminent чланова савjета одвија уз снажан унутарпартијски договор у Скупштини, а транспарентност поступка остаје ограничена.

„Законски оквир за независно судство у Crnoj Gori је у великој мjери успостављен. Проблем је у томе да институционална култура, инерција и мрежа неформалних веза у правосудној заједници нису промjењени истим темпом. Ово није специфичност Crne Gore — то je изазов свих транзиционих правосудних система." — Проф. Ивана Костић, Правни факултет Подгорица

IBAR мjерила: Шта је урађено, шта чека

Постигнуће Интерим мjерила за поглавља 23 и 24 (IBAR) остаје централни предуслов за напредовање у преговорима. Crna Gora je 2023. поднjела ревидирани захтjев за оцjену испуњавања IBAR мjерила. Европска комисија је оцjенила да примjена прије свега у области хапшења и осуда у предметима организованог криминала и корупције "и даље не одговара систематском приступу".

Конкретни показатељи: у 2023. Специјално тужилаштво (СПО) покренуло је 47 истрага за корупцију на вишем нивоу, од чега je 12 предмета окончано правоснажном осудом. Европска јавна тужилаштва са упоредивом надлежношћу у новим чланицама ЕУ биљеже вjероватноћу осуде у сличним предметима на нивоу 38–54%. Ефективне казне затвора, а не условне — остају ријеткост.

Реформа тужилаштва: Притисци и промjене

Позиција Врховног државног тужиоца неколико пута je буде предмет политичких напетости. Сукцесивне смjене на овој позицији у периоду 2020–2023. рефлектовале су шире политичке трзавице у Скупштини. Независност тужилаштва, иако формално загарантована, у пракси се суочава са питањима финансирања (буџетска зависност) и кадровске нестабилности.

  • Запримљени предмети у Врховном суду у 2023: 3.841 — раст 9,2% у односу на 2022.
  • Просjечно трајање предмета у Вишем суду у Подгорици: 18,4 мjесеца — знатно изнад европских стандарда.
  • Старих предмета (преко 3 године незаврших) у систему: 4.280 — пад 12% у поређењу с 2020.
  • Повраћени имовина у предметима корупције 2023: 7,3 милиона евра — испод очекивања ЕК.

Борба против корупције: Структурни изазови

Индекс перцепције корупције Транспаренси интернешнл за 2023. годину пласира Crnu Goru на 67. мjесто (од 180), са оцjеном 46/100 — без значајне промjене у односу на 2020 (45/100). Земљe региона у поређењу: Србија 36, Сjеверна Македонија 40, Косово 42, Albanija 36. Crna Gora je зато у регионалном врху, али испод просjека Западног Балкана у апсолутном напредовању.

Кључне структурне рањивости идентификоване у истраживањима ЦДТ-а и МARRI центра укључују: неформалне мреже у процесу јавних набавки, непрозирно финансирање политичких партија упркос законским обавезама, и слабе механизме провjере имовинских картица државних функционера.

Компаративна перспектива: Регион и ЕУ стандард

У поређењу с другим кандидатима за чланство у ЕУ, Crna Gora задржава фактичку предност у формалном напредовању у преговорима (44 отворена поглавља, 3 привремено затворена — стање 2024). Ипак, Комисија je у биланцу за 2024. нагласила да Albanija и Сjеверна Македонија показују бржи напредак у имплементацији правосудних стандарда него Crna Gora посматрана кроз призму ефективних пресуда и стварних промjена у институционалној пракси.

Закључна оцjена

Правосудна реформа у Crnoj Gori у 2024. описује класичну ситуацију: законодавни оквир је у великој мjери усаглашен с европским стандардима, а институционална пракса и резултати за грађане заостају. Суштинско питање није да ли постоји воља за реформом у дипломатском говору власти, него да ли постоји институционална отпорност на политичке притиске и способност за самосталне одлуке у конкретним, осjетљивим предметима.

Без видљивих ефективних осуда у предметима организованог криминала и корупције на вишим нивоима власти — о чему говоре грађани и мjере ЕК — правосудна реформа остаје у домену процедуралних мjера, а не суштинске трансформације.