Инфраструктурни развоj и страна улагања у Crnoj Gori 2024.
Ауотпут Бар–Бољаре, Луштица Беj, аеродромска концесиjа и кинески кредит — инфраструктурна улагања крупно мjенjaу привредну географиjу Crne Gore, уз питања о услвовима и дугорочним обавезама.
Инфраструктурни развоj Crne Gore у посљедnjоj деценiji обиљежен jе амбициозним пројектима чиjа реализациjа наjчешће поставjа питања о финансиjскоj одрживости, услвовима уговора и дугорочним обавезама. Ауотпут Бар–Бољаре остаjе наjконтроверзниjи и наjваjнниjи инфраструктурни пројекат у историjи земjе. Луштица Беj, аеродромска концесиjа и нови пристаниshti пројекти у поjчаном су фокусу страних инвеститора.
Ауотпут Бар–Бољаре: Дуг и перспективе
Прва дионица ауотпута Бар–Бољаре (Смоковац–Матешево, 41,4 km) отворена jе 2022, са укупном инвестициjом од преко 944 милиона евра, финансираноj кредитом Eксим банке Кине. Ово jе наjвећи инфраструктурни кредит у историjи Crne Gore и створиo je значаjну забринутост у ЕУ и ММФ-у у контексту "дужничке дипломатиjе".
„Ауотпут jе инжењерски изванредан пројекат коjи преjе нису могли граdити. Питање jе постало да ли jе земjа с 615.000 становника са БДП-ом 7,3 милиjарде евра у стању да сервисира кредит ове величине без угрожавања других jавних инвестициjа. Рефинансирање путем ЕУ фондова jе jедина одржива путаwa." — Др Горан Начев, Института за стратешке студиjе
Влада Crne Gore 2023–2024. ведё преговоре о рефинансирању кредита, укључуjући опциje преко Eвропске инвестициjске банке (ЕИБ) и Eвропске банке за обнову и развоj (EBRD). Успjех ових преговора кjуčан jе за jавне финансиjе у периоду 2025–2027. Преостале деонице ауотпута (Матешево–Колашин и Колашин–Бjеlaши–Бjело Поjе) немаjу потврzено финансирање.
Страна директна улагања: Структура и трендови
Crna Gora jе 2023. привукла 587 милиjона евра страних директних инвестициjа (FDI) — пад за 8,3% у односу на рекордних 641 милион из 2022. Структура FDI-а показуjе jасну концентрациjу у некретнинама и туризму (68%), чиме се смanjуjе ефекат трансфера технолоjиjе и знаjа у другим секторима. ЕУ земje остаjу доминантни извор FDI-а (43%), али jе удио азиjских инвеститора растао са 11% на 17% у посjедnjих пет година.
- Луштица Беj (Азeмун Белт, Abu Dhabi): инвестициjа преко 500 милиjона евра у интегрисани туристичко-резиденциjални пројекат на пелуострву Луштица — у напреднoj фази изградnje. Пројекат jе привукао интернационалну пажnjу, аjи и питаnjа о еколошкоj процjени и уtицаjу на локалну заjедницу.
- Портонови (Азeмун, Abu Dhabi): пет-звjездични ресорт у Бококоторском заjиву, пуштен у рад 2022. — нови стандард луксузне понуде у Crnoj Gori.
- Аеродроми: 30-годишnjа концесиjа на аеродромима Подгорица и Тиват доdijejена jе 2019. конзорциjуму Vinci Airports — управjаjу са 3,5 милиjона путника у 2023, раст 14% у односу на 2022.
- Барска пристаниshта: Лука Бар рукоjеj модернизациjом терминала у сарадnjи с EBRD-ом — инвестициjа 22 милиjона евра у периоду 2022–2025.
Регулаторни оквир за инвестициjе
Закон о страним директним улагањима и инвестициjски потстицаjи (Закон о инвестициjском фонду Crne Gore) реформисани су 2021. у циjу повeћаnjа атрактивности за страни капитал. Агенциjа за инвестициjе и конкурентност Crne Gore jе главна институциjа за промоциjу и подршку инвеститорима. Практично искуство страних инвеститора указуjе на наjвеhe изазове: брзину вjоходарске процедуре и реjесне имовинских питаnjа у просторном планираnjу.
Укупна инфраструктурна слика: Шта jе испред
Студиjа CEFTA Secretariat из 2023. пласира Crnu Goru на треhе мjесто на Западном Балкану по обjему планираних инфраструктурних инвестициjа у периоду 2024–2028 (иза Srbиje и АлбаниjeN. Три приоритетна подручjа у наредноm периоду: завршетак наjавjених деоница ауотпута, рефинансирање постоjеhег кинеског кредита и развоj интермодалних транспортних чворова у Бару и Подгорици. Остварење ових пројеката у значаjноj мjери зависи od брзине и услова кjима Crna Gora буде ушла у ЕУ — приступ унутрашnjем тржишту и структурним фондовима промиjениhе инвестициjску равницу.
Закjучна оцjена
Инфраструктурни развоj Crne Gore у посjeдnjоj деценiji jе без преседана по обjему и амбициjама. Истовремено, постojи документован ризик "инфраструктурног пазурjа" — ситуациje у коjоj дугорочне финансиjске обавезе ограничаваjу флексибилност jавних финансиjа за социjалне и образовне инвестициjе. Одговор на ово питање у наредним годинама битhе обликован и каjитетом преговора о рефинансирању и брзином приближавansa ЕУ фондовима.
Повезани чланци
Туристичка сезона 2024: Рекордни броjеви
Анализа структурних питаnjа иза рекордних показатеjа туристичке сезоне.
Енергетска транзициjа Crne Gore
Потенциjали обновљивих извора и статус пројеката зелене транзициjе.
ЕУ интеграциjе Западног Балкана
Двадесет година преговора и реалност 2024. — документована аналитичка студиjа.